Brate, evo me sjedim u sobi koja je možda trebala biti tvoja.
Sjedim ukočena još od onog dana kad sam saznala za tebe.
Nažalost, nisam imala šansu da te upoznam.. Allah te uzeo sebi,
prije nego sam ja došla na ovaj svijet.
Znaš, poslije tebe sam trebala dobiti seku.. Al' nije bilo suđeno,
i nju je Allah uzeo.. Sigurna sam da ste skupa u džennetu.
Često razmišljam o vama.. Kako bi bilo sve drugačije da ste
vi tu, pored mene.. Često poželim da mamu pitam, kako si nas napustio.
Al' nije ni ona dobro.. Ne bih da joj na muku prisjedam.
Znaš brate, čula sam da se tad pojavila žutica.. Da nije bilo spasa..
Možda da nije bilo to vrijeme pred prokleti rat..
Možda se to ne bi ni desilo.. Možda, ko zna?! Prčala mi majka
da sam i ja jedva živu glavu sačuvala. Valjda doš'o rat. Ne možeš nać'
mlijeko i šećer, a ja samo to htjela jest. U početku nije bilo napretka..
Al' et' valjda bilo finog naroda pa bi pomozi našim roditeljima..
Ukradu od svojih usta da bi meni dali.. Eto nekako sam ostala živa. Hvala Allahu.
Ostala sam sama s roditeljima. Često ste mi ti i seka u mislima.
U svakom djetetu vidim vas dvoje. Zamišljam da ste to vi.
Znaš brate, narasla sam. Završavam prvu godinu fakulteta.
Ehhh da si tu, možda bi skupa studirali u nekom većem gradu.
Al' sudbina je tao htjela. Nisam mogla roditelje ostaviti same.
Ako su izgubili tebe i seku.. Ja sam im bar tu. Lakše nam je svima.
Često mi dođeš u snu. Ispričamo se.. Al' kad se probudim
shvatim da je to bio samo san.. Sve bih dala da vas mogu vratiti.
Al' uzalud je. Ostaje mi samo da dovim, da se jednog dana svi skupa sastanemo u džennetu, inš'Allah.

Pogledajte još zanimljivih članaka:

Tagovi: almedina hatatic pismo brat tekst prica neke druge price odlomak kolumna mladi pisci